Matis je smatrao da slikar mora da poseduje dar za boju kao što peva? mora da ima glas. Bez sumnje, teško bi bilo nazna?iti nekog drugog slikara koji bi do te mere imao razvijen dar za boje kao što ga je imao Matis. Ipak, bolje no iko drugi, on je shvatao da dar sam po sebi nije dovoljan za stvaranje i govorio je za slikara: »Ako bi se koristio samo svojim darom, on ne bi ni postojao. Mi se radamo nose?i u sebi senzibilnost jednog doba civilizacije.« Veli?ina Matisovog dela je u njegovoj svesti o problemima od istorijskog zna?aja sa kojima se sukobljavala umetnost njegovog doba. Ove probleme, koji su bili i njegovi, on je umeo na najsavršeniji mogu?i na?in da prenese u svoj njihovoj širini.

Razvojni put kojim je dostigao taj domet bio je veoma dug, jer je svoju umetni?ku zrelost Matis stekao izuzetno kasno. Ma koliko zna?ajna bila njegova dela iz mladosti, kao slikar, on se formirao tek kad se približio ?etrdesetoj godini. Muzeji u Sovjetskom Savezu ?uvaju bogate i zna?ajne zbirke Matisovih slika koje omogu?avaju pra?enje njegovog razvoja od prvih pokušaja do remek-dela ostvarenih izmedu 1908. i 1913, godina najve?eg provata njegovog dara. Ipak, ako bismo nastojali da u celini sagledamo Matisov umetni?ki put, to bi prevazišlo okvire ovih zbirki, pa ?emo zato dati samo opšti tok njegovog razvoja.